ovih dana procitah jos jedan bestseler i koeljo me opet fascinirao. ma joj, volila bi da mogu procitati vise knjiga, ali jednostavno ne nalazim vremena ili bolje receno ne odvojim vremena da bi citala. znaci nije kriv moj nacin zivota, nego sam ja sama.
i sta me navelo da progutam ovih dvjesto i kusur stranica za dva dana? pa rekli su mi da je to prica o djevojci koja je otisla u svicarsku da se izvuce iz bijede i tamo nasla svoju pravu ljubav. heh, sebicno sam se nasla u toj prici i krenula da citam. ubrzo sam saznala, da je maria (glavni lik u knjizi) otisla tamo da radi kao plesacica i posle toga kao prostitutka. razocaralo me, jer to nije vise bila moja prica, ali sam nastavila, jer koeljo ne bi bio koeljo kad ne bi napisao knjigu tako da se ne mozes otrgnuti od nje. da, ustvari maria jeste pokusavala da radi kao model na agenciji u zenevi, cak je napravila sebi i book, ali nije dobila posla, pa je zato prihvatila ponudu i prodavala svoje tijelo malo vise nego sto to modeli rade. ali je u to nije natjerao zivot, imala je dovoljno para da se vrati kuci, u brazil, medjutim ona je svjesno odlucila da pretrazi mogucnosti zivota do kraja i zaradi dovoljno para da ostvari svoje snove i kupi kucu sa farmom u rodnom selu. i sta se desava, u trenutku kad je bila najsigurnija da se nikad vise nece zaljubiti i da su muskarci samo jedna jadna i nesigurna bica, srela je zgodnog slikara i pronasla novi nivo u zivotu. tu su nam se na neki nacin price opet susrele. ostavila je posao u nocnom klubu i ostala sa slikarom, znaci knjiga ima savrseni hepi end. mada tu se desavalo jos mnogo cega, al mrzi me da vam pisem toliko. da bolje objasnim bit knjige, uradicu opet copy/paste fazon pa vidite sta je koelja natjeralo da pise o tome:
on kaze: "pogledajmo drustvo u kome zivimo: seksualnost je prisutnija no sto treba da bude i svi o njoj otvoreno govore, ali kada se nadjemo licem u lice s drugim ljudima, s jednom osobom, kada se nadjemo iza zatvorenih vrata spremni da vodimo ljubav, postajemo preplasena deca. i ne znamo sta da radimo. tada mi muskarci pokusavamo da usrecimo zenu, da pokazemo sopstvenu muskost, a one se pretvaraju da su veoma zadovoljne, ali to je sve laz. mi, znaci, ne cinimo ono sto bi trebalo ciniti, jer to je spoj ne samo dva tela, nego i dve duse. mi u seksualnosti ne ispoljavamo kreativnost.."
ja mogu jos samo da vam objasnim da je sa "jedanaest minuta" maria definisala prosjek trajanja samog akta sa svojim musterijama, dok je sa svojim slikarom otkrila, da se tih bijednih nekoliko minuta pretvori u vjecnost.
heh, prije nego sto sam upoznala muza, nisam ni razmisljala o tome, ne o trajanju, nego o vaznosti seksa samog. nadu u ljubav sam bila izgubila vec poslije prvog susreta sa njom, valjda sa tim i davanje vaznosti seksualnom zadovoljstvu.
i tamo na langstrasse, gdje je koeljo dobio svoju ideju da pise o zivotu prostitutke, ja sam nasla svoju srecu u kompletu, drugu polovinu svoje duse. znaci hepi end za moju i mariinu pricu, jelda.
