e zivote
beograd je moja raskrnica. sta sad? uzmi ili ostavi, sve je hoces neces, sve je mozes ne mozes, sve je tu il tamo. cekati sudbinu? moze. zasto ne, mlada sam kazu. sve mi se svidja, a nista nije moje. sve bi moglo proci, ali ne znaci da ce proci i sutra. bilo me sasjeklo do kraja, ali isplivala sam u plitvini, odmorila se i vratila se u dubine beograda. malo ronim, vise plivam, ide nekako. pomislim da bi voljela da odem kuci, slijedi pitanje "gdje je to?". nedostaje mi par ljudi, par kuca, par navika, ali tu su novi ljudi i sve novo, ni losije ni bolje, ali tu je i mogu da biram. ne trazim da iko razumije sta serem, samo da kazem da je rakija odlicna, svi ljudi oko mene su zlatni, tu je i moj jure koji se vise i ne pita sta ce biti samnom, sve je to iznad njegovog horizonta, znam, jer je nekako i iznad mog. ali sta je tu je, put koji moram preci, krivine (koje ne smijem da pohvatam) su krasne i vabe me. zove me moj zivot koji je bolji od "bajke o svicarskoj", bolji u svakom smislu. otvaraju se mnoge kombinacije, sacekacu i uzeti sto mi se pruzi, mlada sam jelda, hehe. ima vremena, beograd je krasan, ljudi su obozavanja vrijedni, a moji tripovi neka spavaju zasad. pitajte me sutra, danas ne znam bas, ne znam stvarno. ko kad odes na biro i stave te na cekanje, eto tu sam. primam ogromnu socialu i cekam na dobar posao. ljubim ovaj svijet, bas je divan do mene! heh.
eko, dobrodosla u beograd. nadam se da ti je u tom gradu dovoljno lepo. siguran sam da ces u njemu naci mogucnost za resenje svih svojih pitanja!
voleo bih da sam i ja sada u beogradu, ali eto, tek za neki dan cu biti tu... jedva cekam!
Posted by
DZO |
4:18 PM
Put kojim smo krenuli pun je raskrsnica. Bas kad pomislis "evo ga, zadnje skretanje, sve sto dalje treba da radim je ici pravo, svom snagom", pred sobom ugledas novu, vecu raskrsnicu, sa jos vise puteva i opcija, i tako u beskraj, ili dok u potpunosti ne napustimo svoj put i uzletimo, na neke druge, nebeske puteve. Zato, koliko je vazno odabrati pravi put diskutabilna je stvar. Mozda su svi putevi isti, mozda ce nas svi posredno dovesti do istog kraja, a mozda i nece...
Kako god, pokusaj puno ne razmisljati o raskrsnicama i putevima. Pokusaj pronaci sebe, bilo gdje, nije vazno koji ce to put biti, ne mora cak biti ni jedan, jednostavno sjedi na pola raskrsnice, mozda je to pravo mjesto, probaj. Ali imaj na umu da, u trenutku kada shvatis da to nije pravo mjesto, moras nastaviti, bez razmisljanja i emocionalnih krahova. Tesko, svakako, ali to je stvarnost, to je svijet u kojem zivimo, taj prekratki dio vremena i prostora koji nam je poklonjen i koji moramo sto bolje iskoristiti. Iskoristi ga na najbolji moguci nacin... Sretno
Posted by
Anonymous |
8:14 PM
Rade Serbedzija
Vec sam ti pricao to
Da li znas, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica
u dvoristu pod kestenom stol, nekada
prasnjava slika i cesta od sna
curice, drugova pjesma
u dusi se budi djetinjstvo
Zamisli, mirise lipa i ljeto je tu
kasnije snjegovi, pramen sam magle
pod neonskim svijetlom u zimu
pricam ti, im'o sam druga k'o brata ja
sada pustinja, ceznjiva pisma
pacifik od tuge i sjecanja, kazu sudbina
Ta kurva bol ime mora imati i razlozi
milion prica, al' svaka vodi samo do pustosi
pitam, da li znas, a znam da ne znas
nit' ces ikad shvatiti
a i zasto bi, oprosti, to gorka tecnost
iz mene gluposti govori
Nije nostalgija, ta je romanticno
nevino cedo spram ovih stanja
necu da spominjem rat i uzase
politiku i slicna sranja
necu da ponavljam, pravda ne postoji
ta to je jasno bar
hocu da dopustim suzu ljubavi
sa njom sam divan par
kasno je, znam
Curi noc, svaka je mala vjecnost za mene
da, znam, moras poc, o, kako nervira
kad zadnji autobusi se izgube
pitam, da li znas, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvoristu
pod kestenom stol
ah, vec sam ti pricao to
Posted by
eka |
8:47 PM